Najgori vicevi

Došao Mujo sa skijanja i pita ga Haso:

- I kako Fata skija?

A na to će Mujo:

- K'o grom... Svaki put u drugo drvo!

U vlaku, u kupeu, sjede zgodna plavuša, časna sestra, Hrvat i Slovenac. Uđe vlak u tunel, nastane totalni mrak i u mraku se čuje masna pljuska. Izađe vlak iz tunela, a Slovenac se drži za obraz i gleda zbunjeno.

Misli si časna: <i>Sigurno je ovaj prostak pipkao plavušu, pa mu je ova vratila kako spada.</i>

Misli si plavuša: <i>Sigurno je ovaj išao pipkat mene, pa je slučajno dohvatio časnu i dobio po zubima.</i>

Misli si Slovenac: <i>Sigurno je ovaj priprosti Hrvat išao pipkat neku od ove dvije pa sam ja dobio plesku ni kriv ni dužan.</i>

Misli si Hrvat: <i>Kad će opet tunel da mu zalipin još jednu, majku mu ja...</i>

Idu dva robota ulicom, jedan će drugome:

- Čuo sam da ti se roditelji rastavljaju!

Pita Mujo Hasu:

- Kol'ko je 2 minus 1 minus 1?

- Ne znam.

- Pa gledaj, npr., imaš 2 jajeta i jedno daš meni, a drugo Fati. I što ti ostane?

- A ostaje mi kita, što drugo.

Što je za pedofila vrtić?
→ Obećana zemlja.

Leže Haso i Fata u krevetu. Haso čita knjigu i dira on nju po onoj stvari. Pita Fata Hasu:

- Jel bi se ti jebavo? - a on kaže:

- Ne, samo vlažim prst da okrenem stranicu.

Mama ti je tol'ko debela da kad prođe ispred televizora prođe 7 reklama.

Mesić pita Koštunicu:

- Jel ti radi kompjuter?

- Ma ne znam, nešto se stalno koči, kad god ga upalim vidim da netko novi priznaje nezavisnost Kosova.

Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.

- Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući. - reče udovica.

- Ne brinite! - reče Štef - Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!

Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.

Oko devet mjeseci kasnije, Štef je iznenada dobio pismo od nekog odvjetnika. Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da se radi o odvjetniku one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita:

- Čuj, sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?

- Da, sjećam se. - odgovori Ivek.

- Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?

- Pa, jesam. - reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef prokužio.

- Moram priznati da jesam.

- I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?

Ivek je problijedio.

- Da, jesam, sorry, stari. Zašto pitaš?

- Nedavno je umrla i sve mi ostavila. - kaže Štef.

Kako bi se Dinamo zvao u Španjolskoj?
→ Rekreativo.