Novi vicevi, stranica 245

Dat ću ti 3.000kn ako mi daš da te...

Nema šanse! - odgovori ona.

Bit ću brz. Bacit ću novce na pod. Ti se sagneš i ja ću biti gotov dok ih ti podigneš.

Hmmm... moram pitat dečka.

Pitaj ga za 5000kn i pokupi brzo novce. Tako on neće stići ni hlače skinuti.

Što je bilo?

Gad mi je platio u kovanicama!!

Ovdje se radi o teškom deliktu, krvavom ubojstvu s predumišljajem. Optuženi, pozivam vas da u svoju obranu, a u cilju eventualnog ublažavanja vaše kazne, iznesete vašu obranu i olakšavajuće okolnosti.

Bila je glupa, ... morao sam je ubiti.

To ne smatram olakšavajućom okolnošću. Ako ne želite da ostatak svoga života provedete iza rešetaka, morate naći nešto uvjerljivije.

Pa dobro, cijenjeni sude, da ja ispričam kako je bilo. Živjeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je živjela porodica s dvoje djece. Bilo je stvarno žalosno, djeca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji od 19 godina svega 85 cm. Jedan dan, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao. Da, reče žena, to su pirineji. Rekoh, mislila si pigmeji. Ne, odvrati ona, pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo. To je pigment, primjetih. Ne, pigment je bilo ono na čemu su stari rimljani pisali. Pobogu ženo, to je bio pergament. Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan dio nekog djela. Poštovani sude, vjerojatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Otišao sam na trosjed, legao i počeo čitati svoje novine. Ubrzo, dođe moja žena, s knjigom u ruci, legne pokraj mene, otvori knjigu i počne čitati dio nekog teksta. Dušo, pogledaj "Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica od makroa 15." Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj - draga ženo, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu piše La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Louis XV, a to znači da je Marquise da Pompadour bila ljubavnica Luja 15. Ne, reče ona, to se mora doslovno prevoditi. La Marquise je sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, La Maitresse je učiteljica, a Louis XV je 15. makro. I nastavi ona, ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džaba imala dodatne satove iz francuskog jezika i vježbe sa svojim legionarom. Rekoh, misliš na lektora. Ne, lektor je jedan grčki heroj. To je bio Hektor i bio je trojanac. Ne, reče ona, Hektor je mjera za površinu. Mjera za površinu je hektar. Ne, hektar je božansko piće. Ženo, nektar je božansko piće. Nije, to je rijeka u južnoj Njemačkoj, odvrati mi ona. Rijeka u južnoj Njemačkoj se zove Neckar. Ne znaš ti to, još kao mala sam pjevala s prijateljicom duo o rijeci Nektar. U duetu, tako si valjda htjela reći. Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo. Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio ju po glavi. Konačno je zašutila.

Presuda: Optuženi se oslobađa! Ja bih nju već kod Hektora opalio čekićem po glavi.

Jesi li već bila u braku?

Jesam. Tri puta, ali nisam se ni jednom seksala.

Pa kako možeš biti u braku, a da se ne seksaš?

Pa tako. Prvi mi je muž bio slastičar, on je samo lizao. Drugi je bio krznar, on je samo gladio. A treći je bio HDZ-ovac, on je samo obećavao.

Haso, jesil' gled'o utakmicu Slovenija i Hrvatska?

Jesam. Jesil' vidio što ga je Ronaldinho zabio?

Jesam li se ja krenula okupati ili sam već završila??

Nemam pojma, eto me gore da vidim.

Jesam li ja krenula uz stepenice ili sam pošla nazad??

Nadam se da ja neću nikada postati tako zaboravna. - te kucnu tri puta na drveni stol za sreću. Potom viknu sestrama:

Sad ću ja doći gore da vam objema pomognem, samo - viknu - da vidim tko to kuca na vrata!

Cigo, pa što ti uvijek jedeš grah? Jedi nekad nešto drugo.

A šta ćeš... kad se ima - ima se. - odgovori cigo.

'Vako: ti sad jedi graha, a reci učiteljici da si jeo burek.

Cigo, što si jeo?

Burek, učiteljice, burek.

Ooo, napokon nešto normalno - misli si ona - Pa koliko si pojeo cigo?

Dvije-tri kutlače.