Ispod nebodera

U gluho doba noći dopratio mladić Mujinu kćerku do nebodera. Stali oni pred haustor da se malo odmore. Stoje oni tako pa se mladić onako machovski podboči i osloni na neboder te reče:

- De bona, hajd' ga malo popuši, majke ti!

- Što ti je? Može neko naići!

- Ma, dušo moja, brzo ćemo.

- Ma može naić' ne'ko od komšije pa će vidit, reći mom babi i puknut će bruka. - odgovori cura.

- Ma joooj..., hajd' bona, znaš ti mene, začas ću, za sekundu. - nastavlja on.

- Ma nemoj me..., rekla sam ti da neću sade!!!

- Medu moj, znaš da te jako volim... - i dalje moli mladić.

Odjednom se otvore vrata od haustora nebodera i pojavi se Mujina mlađa kćerka u spavaćici, sva raščupana i krmeljava, te kaže:

- Rek'o mi je babo da vam kažem ovako: Jel' da mu ga ti popušiš, jel da mu ga ja popušim, jel da sačeka mati da dođe iz noćne smjene pa da mu ga ona popuši, samo brate, nek' skine više ruku s tog interfona!