Najbolji vicevi, stranica 56

U vlaku, u kupeu, sjede zgodna plavuša, časna sestra, Hrvat i Slovenac. Uđe vlak u tunel, nastane totalni mrak i u mraku se čuje masna pljuska. Izađe vlak iz tunela, a Slovenac se drži za obraz i gleda zbunjeno.

Misli si časna: Sigurno je ovaj prostak pipkao plavušu, pa mu je ova vratila kako spada.

Misli si plavuša: Sigurno je ovaj išao pipkat mene, pa je slučajno dohvatio časnu i dobio po zubima.

Misli si Slovenac: Sigurno je ovaj priprosti Hrvat išao pipkat neku od ove dvije pa sam ja dobio plesku ni kriv ni dužan.

Misli si Hrvat: Kad će opet tunel da mu zalipin još jednu, majku mu ja...
Idu dva robota ulicom, jedan će drugome:
Čuo sam da ti se roditelji rastavljaju!
Pita Mujo Hasu:
Kol'ko je 2 minus 1 minus 1?
Ne znam.
Pa gledaj, npr., imaš 2 jajeta i jedno daš meni, a drugo Fati. I što ti ostane?
A ostaje mi kita, što drugo.
Što je za pedofila vrtić?
Obećana zemlja.
Leže Haso i Fata u krevetu. Haso čita knjigu i dira on nju po onoj stvari. Pita Fata Hasu:
Jel bi se ti jebavo? - a on kaže:
Ne, samo vlažim prst da okrenem stranicu.
Mama ti je tol'ko debela da kad prođe ispred televizora prođe 7 reklama.
Mesić pita Koštunicu:
Jel ti radi kompjuter?
Ma ne znam, nešto se stalno koči, kad god ga upalim vidim da netko novi priznaje nezavisnost Kosova.
Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogli svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući. - reče udovica.
Ne brinite! - reče Štef - Mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi, odlazimo!

Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su uživajući u skijanju.

Oko devet mjeseci kasnije, Štef je iznenada dobio pismo od nekog odvjetnika. Trebalo mu je neko vrijeme da shvati da se radi o odvjetniku one zgodne gospođe s farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita:
Čuj, sjećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju uhvatila oluja?
Da, sjećam se. - odgovori Ivek.
Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?
Pa, jesam. - reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef prokužio.
Moram priznati da jesam.
I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?

Ivek je problijedio.
Da, jesam, sorry, stari. Zašto pitaš?
Nedavno je umrla i sve mi ostavila. - kaže Štef.
Kako bi se Dinamo zvao u Španjolskoj?
Rekreativo.
Razgovaraju dvije bakice koje se nisu vidjele godinama:
Oooo, draga, kako si?
Pa, dobro, ne mogu se žaliti...
A kako ti je muž?
On je mrtav.
Stvarno?! Pa kako se to dogodilo?
Jednog dana, sjećam se, bilo to prije dvije godine, moj čovek je tražio da mu za ručak spremim grašak. Ja pogledam u špajz, nema, imam samo pasulj. Ja ga pitam, 'oćeš pasulj?, al' jok, neće on, 'oće grašak i bok.
A, sjećam se, bio je tvrdoglav.
Nego što! Ja mu kažem, nemam grašak, može samo pasulj. Ma ne, hoće on grašak i ništa drugo. I krene on tako do prodavnice da ga kupi, al' kako je otvorio vrata, strefi ga infarkt i on se sruši mrtav.
Ijuuu... I što si uradila?
Pa što sam mogla, spremila sam pasulj.