Najbolji vicevi, stranica 11

Gospodična pita starijeg gospodina za godine.
Imam 75 godina.
Ja vam ne bih dala...
Nema veze, ne bih ja niti mogao. - odgovori tužno gospodin.
Jede retardirano dijete juhu i na kraju ostane na dnu tanjura peršin. Pita dijete:
Mama, mama, što je ovo?
Sine, to ti je zdravo.

A dijete se pogleda prema tanjuru i kaže:
Zdraaaavvooooo!
Postroji Hitler svoju vojsku i netko u njoj kihne. Pita Hitler:
Tko je kihnuo?

Svi šute. Opet će on:
Počet ću streljati red po red ako mi nitko ne odgovori!

Svi šute. Kaže Hitler:
Prvi red, tko je kihnuo?

Nitko ne odgovara, a Hitler ih postrelja.
Drugi red, tko je kihnuo?

Nitko ne odgovara i on opet naredi streljnje. Na kraju:
Treći red, tko je kihnuo?

A vojnik da poštedi muke ostalih priznaje:
Ja sam!

A Hitler:
Nazdravlje!
Letalska karta za JAR: 1000 evrov.
Vstopnica za nogometno tekmo: 100 evrov.
Hrvat ki gleda Slovence na svetovnem prvenstvu: NEPRECENLJIVO!
Vozio se mali Ivica u autobusu i počne pjevati:
Mama mi je slon, tata mi je slon, a ja sam mali slončić. Mama mi je lav, tata mi je lav, a ja sam mali lavić...

I tako pola sata u krug dok vozač nije poludio:
Mali, mama ti je kurva, tata ti je idiot, a što si onda ti?

A mali Ivica će na to:
Vozač autobusa!
Seks je razbojništvo u kojem uvijek nevini proljevaju krv!
Što je noć vještica?
isto što i dan žena, samo po mraku.
Ode Mujo u Ameriku i kaže Hasi da ga obavještava o Fati. Prođe dva dana i Haso pošalje Muji pismo:

1. Fata je kurva.
2. Jebala se sa cijelim Dobojem.
3. Čak je i mene.
4. Što misliš o rednom broju 3?

A na to pismo odgovara Mujo.

1. Znao sam da je Fata kurva.
2. Nema veze, naš'o sam ja drugu.
3. Fata ima sidu.
4. Što misliš o rednom broju 3?
Zašto ljudi iz Černobila ne mogu lako umrijeti?
Zato jer imaju više od tri srca.
Teta u vrtiću pomaže obuti čizme malom Ivici koji je pitao za pomoć. On je gurao, ona vukla, a čizme nikako na noge. Kad su obje čizme bile navučene na jedvite jade, teta je bila sva u znoju. Skoro se onesvijestila kad je Ivica rekao:
Teta, čizme su na krivim nogama.

I stvarno, bilo je tako. Nije bilo lako ni skinuti čizme, a kamoli ponovno ih navući. No, na koncu su bile čizme svaka na pravoj nozi. Mali Ivica tada objavi:
To nisu moje čizme!

Teta se ugrize za jezik da ne bi zavrištala.
Zašto mi to nisi prije rekao!!?

I uz napor mu ponovno izuje čizme. Tada mali Ivica nastavi:
Čizme su od mog brata. Mama ih je dala meni.

Teta nije znala da li da plače ili se smije... Nakon novog navlačenja čizme su ponovno bile na nogama. Teta tada upita:
A gdje su ti rukavice?
Pa, ugurao sam ih u čizme...