Prijatelj se u nuždi prepoznaje
Štef
Pisali smo sastav. Evo da ti pročitam:
Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno malo žućkasto, kao da je Josipovo, on jede puno kukuruza. Šetao sam još malo i naletio na jedno baš veliko govno i pomislim: Mora da je Perino, on je debeo, puno jede, pa puno i sere.
Pa dobro Ivice koja je bila tema sastavka? - pita Ivicu mama.
Prijatelj se u nuždi prepoznaje!